Svakog minuta, oko 170 miliona e-mailova se pošalje na otprilike 3,6 milijardi adresa širom sveta. Brojka krajnje impresivna  i obećavajuća.

I pored ovih inspirativnih cifara e-mail marketing mnogi doživljavaju kao staromodan i prevaziđen. Čini se da mu je vreme prošlo i da su ga drugi, moderniji kanali komunikacije  poput društvenih mreža i mobilnog marketinga  potpuno istisnuli. Mnogi stručnjaci iz oblasti marketinga tvrde da je ovaj, nekada neprevaziđeni vid ličnog obraćanja čitaocima ne samo prevaziđen već i mrtav.
Na sreću po e-mail realnost je sasvim drugačija. U stvari, sa kvalitetnim, sadržajnim tekstom  on je moćniji nego ikad. Statistika to i potvrđuje.

Prema istraživanju kompanije Exact Target 91% ispitanika svoj mail proverava na dnevnom nivou a 77% preferira da reklamne poruke od prethodno odobrenih pošiljaoca dobija putem maila. Na drugom mestu je direktna pošta sa 9% a dobri, “stari” Facebook na trećem sa 4%.

Takođe, 70% ispitanika koriste kupon ili popuste za koje su  čuli iz maila. Više od polovine kažu da je mogućnost dobijanja posebnih ponuda glavni razlog za prijavljivanje na mailing liste.

E-mail je  najdirektniji vid obraćanja potencijalnim kupcima koji takođe najbrže pretvara priču u  prodaju.  Zato dobro informisani i mudri onlajn marketari nemaju nameru da ga u skorije vreme menjaju nekim drugim kanalom komunikacije.

Ne manje bitna je i činjenica da  je ujedno i najisplativiji marketinški alat. Troškovi direktne mailing kampanje, u proseku, su skoro 10 puta viši.
Iz svega navedenog ispravno je zaključiti da je e-mail moćan alat čiji efekti sežu daleko. Ali kao i svako moćno sredstvo u rukama neiskustih može da proizvede više štete nego koristi. Zato treba biti pažljiv da efekti po reputaciju i merljive finansijske rezultate ne budu pogubni. Jednom narušeno poverenje teško se, ako ikako, stiče ponovo. Naši čitaoci treba da znaju da mogu da nam veruju, da nismo samo bezdušni prodavci željni puke samopromocije.

Pa šta je onda to što treba da ponudimo?

Nešto što naši čitaoci mogu da iskoriste za svoju dobrobit –  vrednu informaciju.

Danas kada je pažnja deficitarna roba to što će neko utrošiti vreme na čitanje našeg maila košta. Loš proizvod možete jednom da prodate. Uz dobru reklamu za to možete i da  naplatite dobro. Ali se taj kupac više nikada neće vratiti.

Zato je presudno da informacija koju šaljemo našim čitaocima ima vrednost a da se poruka kojom se prenosi dobro osmisli i na kraju uspešno realizuje.

Prvobitno stvorena pažnja sama ne vodi nikuda. Zadržati pažnju našeg čitaoca je u stvari pravi posao.
Psiholozi podsećaju da su čitaoci u stalnoj potraži za pouzdanim, kvalitetnim i interesantim izvorom informacija na koji mogu da se oslone. I tu leži naša šansa.
Koliko je reč moćna govori primer kampanje za reizbor Baraka Obame. To je jedna od najpopularnijih i najpametnijih e-mail kampanja u istoriji. Ključ uspeha – vrhunski kopirajteri i rigorozna analiza finalnog proizvoda.

Strategija: test, analiza, promena, slanje.

Ova kampanja ušla je knjige rekorda sa prikupljenih skoro 700 miliona dolara.

Ceo proces ukazao je na neke prilično iznenađujuće zaključke tako da mi danas ne moramo da krećemo od nule:

  1. Početne pretpostavke o tome šta će biti uspešno obično su bile pogrešne.
    Testiranje poruke koju smo namenili za slanje je proces. Jednom napisan tekst mora da se čita i menja sve dok poruka ne postane kristalno jasna.
  2. Neformalan ton uvek donosi najbolje rezultate.
    Obraćamo se direktno, originalnom porukom i ne pokušavamo da kopiramo tuđe pristupe. Pričamo priču koju naš čitalac želi da pročita i sa kojom može da se identifikuje.Treba uraditi sve da se na neagresivan način unovči intiman odnos koji ostvarujemo sa našim čitaocem. Korišćenje ličnog imena u polju  “From”, a ne imena kompanije pokazalo se kao dosta efikasno. Dodavanjem jednostavnih ali krajnje efektnih poruka tipa:  “Slobodno mi postavite pitanje, vaša poruka će direktno doći u moje lično poštansko sanduče,” dovodi to toga da se više ljudi oseća slobodnim da to i uradi. I ne samo da pitanja i primedbe pomažu da se izgradi dobar odnos, oni su i fantastičan prozor u to šta kupac želi i koje su mu potrebe.
  3. Jednostavniji emailovi su bolji.
    Poruka treba da je jezgrovita i da poentira. Korisno je imati na umu da je štivo lako za čitanje, štivo teško za pisanje.

Odgovarajuća mailing lista  je daleko vredna imovina od Twitter naloga. Zato svaki dobro osmišljen sajt ima vidljviju prijavu na mailing listu i to sa razlogom. Oni traže dozvolu da prodube razgovor o svojim interesima, uz veoma personalizovan pristup.

Za kraj, evo i par korisnih saveta  kako da stvorite impresivnu mailing listu ako krećete iz početka.

Kada osoba koja posećuje vaš blog ili sajt razmišlja o predaji svoje e-mail adrese, prvo što će da pomisli je da li je usamljena u tome.
Ako tek počinjete prikažite sve dobre brojeve koje imate: broj aktivnih pratilaca na društvenim mrežama, broj komentara na tekstove koje objavljujete, broj mesečnih poseta vašeg sajta, svedočenja kupaca/pratilaca. Novi korisnici će se odmah osetiti kao da pripadaju nečem a to je jako bitno.

Ljudi u svojoj osnovi teže da budu deo veće grupe. Pripadnost grupi potvrđuje ispravnost njihovih izbora. Zato pomozite sebi dobrom organizacijom e-mail marketing kampanja tako što ćete pomoći njima da se osećaju dobro.